ЛЕСКОВАЦ:„ НАША ЦЕЦА“ ЈЕ НА ТЕРЕНУ УВЕК БИЛА УЗ БЕБИЦЕ И МЛАДЕ МАЈКЕ“

Српска модна дизајнерка Светлана -Цеца Лончар из Лесковца је годинама запослена и као
уважена патронажна сестра са богатим радним искуством у лесковачком Дому здравља
Лесковчанима позната српска модна дизајнерка из Лесковца
Светлана – Цеца Лончар годинама плени својим уникатним моделима матурских хаљина и
других ствари, за којима је сваке године у време матурских прослава владала права
помама…
„Наша Цеца (64 год.) како су је из милости увек звале колегинице и породиље на терену је
кажу нам најлепша лесковачка бака, „мултипрактик бакица“: она је годинама врло важна
патронажна сестра за младе породиље које су првих дана након порођаја у кући са бебицом.
Углавном њу очекују и њене савете без поговора слушају.
Она је и модни креатор и ранији менаџер бенда „Риверсиде бенд“, најмлађег лесковачког
рок бенда у којем је певачица била њена млађа ћерка.
Цеца је, како сазнајемо у комшилуку, врло брижна мајка и бака,успела је да своје две ћерке
укључи у бизнис око модних детаља њене уникатне одевне колекције. То су углавном „ручни
радови“,рекле су нам једном приликом њене колегинице приликом последњих активности
здраствених радника у Месној заједници „Ветерница“ у Лесковцу.
Старија ћерка Светлане Лончар Мартина је уважени здраствени радник Лесковачког
болничког центра,а млађа Mина је мастер инжињер модног дизајна,и убедљиво иде
маминим стопама,а обадве су веоме поносне на своју маму.
Здраствена служба, са око тридесетак запослених у Патронажној-поливалентној
служби, својом активношћу покрива 144 насељених места и месних заједница у оквиру
целокупне веома разуђене територије града Лесковца. Цеца је ових дана на терену у подручном
одбору месних заједница села Печењевце, у родном месту великог хитмајстора у врхунског
певача Томе Здравковића.
„Посао патронажне сестре на терену је занимљив али понекад и врло тежак: и зими и лети
ми смо на терену углавном у приградским месним заједницама,као и у подпланинским
селима и засеоцима. Сваки нови дан на терену је неко ново искуство“,прича нам уверљиво
Цеца Лончар.
А када се са терена често врати кући у лесковачко радничко насеље „Конвалук“, у омалени стан
у ужем центру града, прихвати се цртања модела,игле и конца, и онда као на текућој траци на
радном столу изничу уникатне стварчице, који су по нашем сазнању углавном завршавале на
тржишту код купаца са истанчаним укусом у земљи и иностранству.
На последњем Сабору трубача у Гучи трубачи из оркестра победника 2025.године господина
Елвиса Бајрамовића из Бојника носили су веома уникатне кошуље креиране у радионици
Светлане Лончар,што је знатно повећало интересовање разних музичара и фолклораца са подручја
Западног Балкана.
„Нема ромске свадбе у Лесковцу и околини да младе ромске невесте не носе Цецине
„капице“, „златне токе“ и шалваре… Она је стварно врхунски стваралац а још већи другар.
Недељама је,готово сваке среде долазила у Дом културе Рома и оближњу Месну
заједницу“Марко Црни“ у Лесковцу да као старија медицинска сестра,старим и изнемоглим
мештанима из лесковачког насеља „Подворце“ мери крвни притисак и даје корисне савете за
коришћење терапије…Таква је „наша Цеца“,…причају нам у једном даху запослени у
лесковачком „Дому културе Рома“ у Лесковцу.
„Радни век ми је у сталном послу брзо пролетео. Одласком у пензију добијам више времена да
се посветим модном дизајну и дружењу са својим унучићима…“,прича нам „најлепша бакица“а
највероватније у највреднија бака – како нам рекоше за њу у лесковачком „Дому културе Рома“
Извор/Томислав Стевановић