Корени у звуку: Традиционални инструменти Власотинца

У општини Власотинце можете попити добро вино, уживати у укусној храни али, осим што је по томе позната ова општина на југу Србије она чува и драгоцености попут традиционалних музичких инструмената који су вековима уназад пратња народним обичајима, слављима и духовним тренуцима.

Традиционални инструменти Власотинца нису само део фолклора – они су живи сведоци културног идентитета, чувају корене у звуку и приповедају причу народа који није заборавио одакле потиче. У времену глобализације, ова музичка баштина представља мост ка прошлости и снажно подсећање да је звук душе често најгласнији када долази из тишине традиције.

Фрула, гајде, двојнице и тапан су симболи идентитета, живо сведочанство једног времена и начина живота који одолевају забораву.

Гајде – глас планине

Гајде – древни дувачки инструмент чији звук истовремено позива на весеље и буди носталгију су један од најкарактеристичнијих инструмената овог краја. Гајдаши су некада били изузетно поштовани у Власотинцу и околини. Њихов наступ био је незаменљив на свадбама, саборима и другим друштвеним скуповима. Овај инструмент налази се на богатој листи нематеријалног културног наслеђа Србије

Чувајући своја стада пастири су правили гајде чији су мехови израђивани од коже јарета или јагњета, зависи шта им је било при руци, а њихов препознатљив звук долази из комбинације држања сталног тона (бурдон) и мелодијске свирке.

Гајде се састоје од неколико елемената: гајденице (дела који даје звук и који се најчешће прави од дрвета шимшира, јоргована, дрена и шљиве), писка од кога умногоме зависи штим гајди, мешине која се прави од коже јарета или јагњета која се суши, главчине или прстенова, и прдала (велике дугачке цеви која даје дубок тон). Цео инструмент маже се лојем или воском, а мешина свињском машћу како би се што боље очувала.

Фрула и двојнице – песма једног гласа и два звука

Фрула је, можда, најинтимнији инструмент српског народа – лака за ношење, често прављена ручно, пратила је чобане на пашњацима и младе људе у тренуцима самовања. У Власотинцу, фрула има посебно место у традицији – њен звук се преноси кроз генерације, а многи локални мајстори и данас израђују фруле од јасена, трске или шљиве.

Двојнице, као посебна врста фруле са два канала, омогућавају свирачу да истовремено изводи мелодију и пратњу. Овај инструмент захтева посебну вештину и респираторну контролу, па није чудо што се често везује за виртуозе и оне најпосвећеније традицији.

Тапан – ритам срца народа

Ни једно весеље у Власотинцу не може се замислити без тапана. Његов дубок, резонантан звук диктира темпо игре, било да је реч о ужичком колу или неком од локалних народних плесова. Тапан је више од инструмента – он је позив на заједништво, симбол снаге и ритам који повезује генерације. Често се свира у пару са зурлом или гајдама, што даје посебну драж извођењу.

Жива традиција у савременом добу

Иако су савремене технологије и модерна музика промениле начин на који млади доживљавају звук и ритам, у Власотинцу се и даље негује љубав према традиционалним инструментима. Културно-уметничка друштва, школске секције и локални мајстори чувају ову баштину од заборава. Фестивали, попут „Власинског лета“, дају прилику да нове генерације упознају звук који је некада пратио сваки важан тренутак живота.

Пројекат „У ритму традиције“ реализује портал Воз. Истоимени пројекат суфинансира Општина Власотинце. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Фото-илустрација