Jelena Jovanović: „Znanje je moć, a obrazovanje je najjače oružje protiv siromaštva i diskriminacije“
Pokrajinska poslanica i članica Nacionalnog saveta Roma Jelena Jovanović celom svetu usmerava pažnju ka romskoj populaciji i svojim radom i zalaganjem godinama unazad, trudi se da status Roma bude vidljiv, a akcenat stavlja na obrazovanje i njihov status u društvu.U svom dosadašnjem radu, Jelena Jovanović ostvarila je izuzetne rezultate u oblasti obrazovanja, kao i očuvanju istorije, kulture i tradicije romske nacionalne manjine.
NA UNAPREĐENJU POLOŽAJA ROMSKE ZAJEDNICE RADITE KONSTANTNO, KAKO JE ZA VAS U TOM SMISLU POČELA OVA GODINA?
„Ovu godinu sam započela radno i sa mnogo entuzijazma, ali i sa jasnom svešću odgovornosti koju nosim. Unapređenje položaja romske zajednice nije proces koji traje kratko niti daje rezultate preko noći, ali svaki mali pomak predstavlja pobedu. Početak godine obeležili su sastanci sa predstavnicima institucija, lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva sa ciljem da zajednički postavimo prioritete i konkretne korake za dalje delovanje. Posebno mi je važno što se sve više govori o sistemskim rešenjima o obrazovanju, zapošljavanju, socijalnoj zaštiti i stanovanju kao ključnim stubovima inkluziju. Osećam da postoji veća otvorenost za dijalog i partnerstvo, što mi daje dodatnu motivaciju da nastavim da radim još posvećenije.“
KLJUČNI PREDUSLOV ZA SPROVOĐENJE MERA SOCIJALNE INKLUZIJE JESU ZAJEDNIČKO DELOVANJE INSTITUCIJA, LOKALNIH SAMOUPRAVA I CENTRA ZA SOCIJALNI RAD, KAKO VI VIDITE OVU SARADNJU?
„Saradnja institucija je apsolutno presudna. Bez koordinisanog i usklađenost delovanja nema dugoročnih rezultata. Moje iskustvo pokazuje da gde postoji jasna komunikacija i međusobno poverenje, rezultati su vidljivi i održivi. Centri za socijalni rad, obrazovne ustanove i lokalne samouprave moraju da funkcionišu kao jedan tim. Socijalna inkluzija nije zadatak samo jedne ustanove-to je zajednička odgovornost. Ohrabruje me što sve više postoji svest da se problemi romske zajednice ne rešavaju parcijalno, već kroz integrisani pristup. Naravno uvek ima prostora za unapređenje, ali smatram da idemo u dobrom smeru. Suština je u kontinuiranom dijalogu i konkretnim akcijama na terenu.“
PRE VIŠE OD GODINU DANA ODBRANILI STE DOKTORSKU DISERTACIJU POD NAZIVOM „VALORIZACIJA FAKTORA UTICAJA NA KVALITET ŽIVOTA I POLOŽAJ ROMSKE ZAJEDNICE U AP VOJVODINI SA POSEBNIM OSVRTOM NA NIVO OBRAZOVANJA“, TE SE MOŽE REĆI DA OVO NIJE SAMO VAŠ LIČNI USPEH VEĆ I VAŽAN KORAK ZA CELU ROMSKU ZAJEDNICU U SRBIJI?
„Doktorska disertacija jeste lični moj akademski uspeh, ali ja je doživljavam mnogo više od toga. To je doprinos naučnom sagledavanju položaja romske zajednice kroz podatke, analize i konkretne preporuke. Posebno sam se bavila obrazovanjem, jer verujem da je ono temelj svake promene. Ovim radom želela sam da pokažem da se o romskoj zajednici ne govori samo o stereotipima, već kroz argumente, istraživanja i sistemska rešenja. Ako moj akademski put može da posluži kao podstrek mladima iz romske zajednice da nastave školovanje i veruju u sebe, onda smatram da sam postigla više od titule. Znanje je moć, a obrazovanje je najjače oružje protiv siromaštva i diskriminacije.“
VI STE PRIMER DA SE TRUDOM I PODRŠKOM OKOLINE MOGU PREVAZIĆI SVE PREPREKE, PRVA STE ROMKINJA U SKUPŠTINI AP VOJVODINE , DA LI STE INSPIRISALI I DRUGE MLADE ROMKINJE DA IDU VAŠIM STOPAMA, KOJE IM SAVETE NAJČEŠĆE DAJETE?
„Svesna sam pozicije i trudim se da budem dostojan primer. Često mi prilaze mlade Romkinje koje kažu da im moja priča daje nadu i hrabrost. To me duboko dirne i podseća koliko je važno da budemo vidljivi i istrajni. Moj savet mladima je uvek isti -obrazujte se, budite uporni i ne dozvolite da vas tuđa ograničenja definišu. Prepreke postoje, ali one ne smeju biti razlog da odustanemo. Takođe, veoma je važno imati podršku porodice i okruženja i raditi na ličnom samopouzdanju. Verujem da dolazi generacija mladih, obrazovanih i ambicioznih Romkinja koje će zauzimati još značajnije pozicije u društvu.“
RANIJE STE DAVALI INTERVJUE DA STE SE TOKOM ŠKOLOVANJA SUOČAVALI SA DISKRIMINACIJOM, KADA SE DANAS OSVRNETE NA TAKVE SITUACIJE , ŠTA KAŽETE SEBI?
