У свету који се све брже мења, неке вештине остају као тиха сведочанства времена, стрпљења и заједништва. Док модерна технологија преузима свакодневицу, занати попут штрикања, ткања или кукичања полако, али сигурно, проналазе своје место у срцима оних који траже нешто више од брзе забаве – траже смисао, везу с коренима и прилику за стварање нечим својим рукама. У местима као што је Лебане, ове старе технике добијају нови сјај, оживљене кроз генерацијско дружење и преношење знања које не застарева.
У селима покрај Лебана, још постоје старе генерације које негује ову традицију. Баке и унуке заједно проводе време уз клупко вуне и игле, спајајући прошлост и садашњост. Знање које је некада преношено с мајке на ћерку, данас проналази нови пут до млађих генерација, које са све већим интересовањем откривају старе технике ручног рада.
У овом процесу не учи се само занат – гради се блискост, подстиче стрпљење и отвара простор за разговор и разумевање. Млађи чланови породице кроз ове активности не стичу само нове вештине, већ и дубље поштовање према породичном наслеђу.
Лебански крај је пун сличних примера – места где свака петља на плетиву или сваки бод на везу носи у себи причу, емоцију и део породичне историје. Рукотворине тако постају више од украса или одеће – оне су симбол повезаности, креативности и чувања вредности које одолевају времену.
Упркос технолошком напретку и савременим изазовима, ове тихе, топле традиције настављају да живе – у рукама оних који препознају вредност у ономе што се ствара полако, с љубављу и посвећеношћу.
Пројекат “Златне године“ реализује Портал Воз. Истоимени пројекат суфинансира Општина Лебане. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Фото-илустрација
