Призренски рукопис Душановог законика представљен у Лесковцу: Драгоцено сведочанство српске средњовековне историје

Један од најзначајнијих сачуваних рукописних споменика српске средњовековне правне и културне баштине, Призренски рукопис Душановог законика, представљен је јуче у читаоници Народне библиотеке „Радоје Домановић“ у Лесковцу. Заинтересовани грађани имали су прилику да се непосредно упознају са документом који сведочи о развоју српске државности, законодавства и писмености.

На отварању су говорили Анђела Јовановић, чланица Градског већа Лесковца, др Владан Тријић, начелник Археографског одељења Народне библиотеке Србије, и Весна Илић, директорка лесковачке библиотеке.

Представљање је организовано у оквиру програма „Национално благо“, као део пројекта „Лесковац – Престоница културе Србије 2026“, у сарадњи са Народном библиотеком Србије, уз подршку Министарства културе и Града Лесковца. Рукопис је био доступан посетиоцима од 11 до 19 часова, а због његове изузетне старости и вредности излагање је било ограничено на један дан.

Законик који је обележио српску средњовековну државу

Душанов законик донет је 1349. године на државном сабору у Скопљу, за време владавине цара Стефана Душана, а допуњен је 1354. године у Серу. Ушао је у историју као један од најзначајнијих правних споменика средњовековне Србије, који је уређивао бројне области друштвеног, државног, црквеног и правног живота.

Његовим одредбама регулисани су односи између владара и властеле, положај цркве и становништва, судство, трговина, обавезе друштвених слојева и кажњавање различитих облика преступа. Законик је имао значајну улогу у уређењу и учвршћивању државе у периоду њеног територијалног и политичког успона.

Рукопис настао готово два века после доношења Законика

Призренски рукопис настао је почетком XVI века, односно око 1525–1530. године, готово два века након доношења оригиналног законског текста. Чува се у фонду Народне библиотеке Србије, под сигнатуром Рс 688.

Исписан је на папиру, српскословенским језиком и полууставним писмом, а састоји се од 165 листова димензија 22,2 × 16 центиметара. Његова посебна вредност огледа се у томе што је текст Душановог законика у овом препису, како истиче Народна библиотека Србије, по језику и структури законских одредаба веома близак првобитној верзији из 1349. године.

Занимљиво је да рукопис не садржи само Душанов законик. У њему се налазе и други значајни правни и црквеноправни текстови, међу којима су скраћена Синтагма Матије Властара, правила Светог Јована Посника, Законик цара Јустинијана, као и други списи који су имали значај за правни и духовни живот средњовековног друштва.

Рукопис који је нестао током Првог светског рата

Посебно занимљива је и прича о судбини овог документа. Призренски рукопис припадао је старом фонду Народне библиотеке у Београду, али је нестао током евакуације рукописне збирке уочи Првог светског рата.

Готово две деценије није било поузданих сазнања о његовој судбини, све док се 1933. године није појавио у антикварној продаји у Франкфурту на Мајни. Након што је утврђено да је реч о рукопису који припада српској културној баштини, покренута је процедура његовог повратка.

Већ наредне, 1934. године, враћен је у Краљевину Југославију и смештен у Народни музеј, да би 1973. поново постао део рукописног фонда Народне библиотеке Србије.

Представљање у Лесковцу било је прилика да се широј јавности приближи не само значај Душановог законика већ и историја једног рукописа који је преживео ратове, нестанак и повратак у земљу. Овакви програми доприносе очувању и популаризацији националне културне баштине, али и омогућавају грађанима да непосредно упознају драгоцене споменике који се иначе чувају у посебним условима библиотечких и музејских фондова.