Ново комби возило за Дневни боравак „Дуга“ у Лесковцу

Дневни боравак „Дуга“ и Удружење за помоћ особама са инвалидитетом МНРО у Лесковцу добили су ново комби возило прилагођено превозу особа са инвалидитетом, вредно 5,5 милиона динара. Возило је обезбедило Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а кључеви су уручени током јучерашње посете представника Министарства Лесковцу.
О даљем коришћењу и функционисању возила стараће се Град Лесковац, који ће обезбедити средства за гориво, одржавање и возача. На тај начин требало би да се обезбеди континуирана доступност превоза корисницима Дневног боравка „Дуга“ и њиховим породицама.
Током посете, представница Града Лесковца Јелена Миљковић истакла је значај сарадње локалне самоуправе и ресорног министарства у развоју услуга социјалне заштите.
Како је навела, Град Лесковац је ове године за област социјалне заштите издвојио више од 603 милиона динара. За рад удружења у овој области опредељено је више од 36 милиона динара кроз 44 пројекта, док је за функционисање Дневног боравка „Дуга“ издвојено око 11 милиона динара, а за пројектно финансирање још 4,2 милиона динара.
Миљковић је подсетила и да је Лесковац међу првим локалним самоуправама у Србији увео меру родитељ-неговатељ. Захваљујући тој локалној мери, до сада су 44 родитеља остварила право на накнаду за бригу о својој деци.
Посета је била прилика и за разговор о примени нових мера у области социјалне заштите. Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у техничком мандату Милица Ђурђевић Стаменковски најавила је да 1. октобра почиње примена закона о родитељима-неговатељима.
Према њеним речима, родитељи ће захтеве подносити центрима за социјални рад, а након достављања комплетне документације рок за поступање и доношење решења биће 15 дана. Потом следи закључивање уговора са Министарством, након чега ће родитељи остваривати право на финансијску накнаду од 65.000 динара. Најављено је и њено даље усклађивање са растом просечне зараде.
Ново возило за „Дугу“ представља конкретно унапређење услова за свакодневни рад и пружање услуга. За кориснике то значи лакши и доступнији превоз, а за породице додатну подршку у организовању свакодневног живота.
Унапређивање оваквих услуга важно је и због тога што подршка особама са инвалидитетом не подразумева само смештај и боравак, већ и могућност да буду укључене у живот заједнице, да лакше стигну до услуга и активности и да њихове породице имају поузданију подршку.









