Лесковац тражи повраћај 78 милиона динара депонованих у Алта банци

Град Лесковац предузео је правне и институционалне кораке како би обезбедио повраћај 78 милиона динара буџетских средстава која су остала на депозитном рачуну Алта банке, након што јој је Народна банка Србије одузела дозволу за рад. Тим поводом градска управа објавила је саопштење у којем образлаже начин на који су средства пласирана, досадашње поступање и мере предузете ради заштите градског буџета.
Како се наводи, Лесковац готово две деценије примењује праксу краткорочног орочавања слободних буџетских средстава путем преконоћних депозита, у складу са Законом о буџетском систему. Реч је о новцу који у одређеном периоду није неопходан за измиривање текућих обавеза, па се његовим привременим депоновањем остварује додатни приход за градску касу.
Према подацима из саопштења, на овај начин Град Лесковац је током претходних година сарађивао са више пословних банака и остварио приход од близу 100 милиона динара, који је коришћен за финансирање потреба грађана и различитих градских пројеката.
Избор банке спроводи се путем јавног позива који сваке године расписује Одељење за финансије, а право учешћа имају све пословне банке са списка Народне банке Србије. Након разматрања понуда, уговор се закључује са банком која понуди најповољније услове.
По последњем јавном позиву, у фебруару ове године закључен је уговор са Алта банком а.д. Београд, којим је предвиђено депоновање средстава на период од годину дана. Као обезбеђење депозита банка је доставила менице.
Градска управа истиче да са Алта банком није обављала редован платни промет, нити је код ње имала отворен рачун за исплате. Финансијско пословање града одвија се преко консолидованог рачуна трезора, док се за пласирање слободних средстава користи депозитни рачун у систему Народне банке Србије. Према наводима из саопштења, у Алта банци остало је заробљено 78 милиона динара.
Град Лесковац тврди да није имао никаква упозорења нити информације које би указивале на проблеме у пословању банке. Указује и на то да локалне самоуправе немају законска овлашћења да контролишу финансијско пословање банака, процењују њихову ликвидност или прате пословне ризике, већ се у том погледу ослањају на надзор Народне банке Србије.
Након настале ситуације, град је упутио дописе Народној банци Србије, Управи за трезор, Министарству финансија и Агенцији за осигурање депозита, тражећи заштиту својих интереса и повраћај новца.
Поред тога, 4. новембра 2026. године Привредном суду у Београду поднет је захтев за излучење 78 милиона динара из стечајне масе Алта банке, као и предлог за одређивање привремене мере којом би се спречило располагање тим средствима до њиховог враћања на рачун градског буџета.
У саопштењу се наглашава да су све уговорне обавезе престале у петак у 9 часова, док је банка још редовно радила. Град сматра да због тога задржана средства представљају јавни буџетски новац који припада искључиво Лесковцу и не може бити део имовине намењене намирењу других поверилаца.
Из локалне самоуправе поручују да настала ситуација неће утицати на редовно функционисање града. Све доспеле обавезе које се измирују преко Централног регистра фактура, као и друга плаћања неопходна за рад градских служби, настављају се у прописаним роковима.
Град Лесковац најављује да ће наставити правну борбу за повраћај целокупног износа и да ће јавност редовно обавештавати о новим околностима и резултатима предузетих поступака.









