Од медијске писмености до вештачке интелигенције – знање као најважнији алат савременог човека

У времену у којем информације путују брже него икада, знање постаје највећа вредност, а писменост добија ново значење. Слобода избора, критичко размишљање и способност доношења одлука данас више него икада зависе од тога колико смо способни да разумемо свет који нас окружује. Управо зато образовање није само стицање чињеница, већ процес који развија способност анализе, повезивања информација и разумевања њихових последица.

Основ сваког образовања јесте читалачка писменост. Само онај ко уме да разуме прочитани текст, да процени веродостојност информација и повеже их са претходно стеченим знањем, може развити и медијску писменост – једну од најважнијих компетенција савременог доба.

Медијско образовање и медијска писменост заједно чине темељ медијске културе. Од усвајања Декларације о медијском образовању 1982. године до данас, концепт медијске писмености развијао се у складу са технолошким напретком, али је остао заснован на истој идеји – праву сваког човека на приступ тачним, поузданим и разумљивим информацијама. То право потврђено је и најважнијим међународним документима, међу којима су Повеља Уједињених нација о људским правима, Европска конвенција о заштити људских права и основних слобода и Конвенција УН о правима детета, која посебно наглашава значај медијског образовања најмлађих.

Свест о важности медијске писмености постепено расте и у нашем друштву. Ипак, бројни изазови и даље остају. Новинарка Мина Ђурић упозорава да су медији данас један од најважнијих извора информација, али да управо због тога носе и велику одговорност.

„Медији би требало да буду место на којем грађани добијају што објективније и проверене информације. Проблем настаје онда када се пласирају непроверене вести или када на различитим местима добијамо међусобно супротстављене информације. Истраживања показују да већина одраслих медије прати више пута дневно, али је њихова свест о томе како препознати непоуздане информације и даље на веома ниском нивоу“, истиче Ђурићева.

Ако су одрасли често неспремни да критички процене медијске садржаје, поставља се питање како се у дигиталном окружењу сналазе деца и млади. Одговорност је пре свега на родитељима и наставницима, јер ниједан образовни систем не може у потпуности да надомести оно што се стиче у породици.

„Време које деца проводе испред екрана све је већи изазов за родитеље. Деца и млади данас често више времена проводе у дигиталном него у стварном окружењу, па се понекад чини да родитељи и деца живе у различитим световима. Зато је неопходно развијати критичко мишљење и учити децу како да безбедно користе медије и дигиталне технологије“, наглашава психолог Мина Опачић.

Управо у таквом окружењу све већу улогу добија вештачка интелигенција. Она више није технологија будућности, већ део наше свакодневице. Од претраживања информација и превођења текстова, преко образовања и пословне комуникације, до креативног стваралаштва – вештачка интелигенција мења начин на који радимо, учимо и комуницирамо.

Међутим, суштина вештачке интелигенције није само у њеној способности да решава сложене задатке, већ у начину на који је човек користи. Зато се све чешће поставља питање етике и одговорности – како обезбедити да она буде средство које служи човеку, а не технологија која ће угрозити његову приватност, безбедност или право на самостално одлучивање.

Један од најпознатијих алата заснованих на вештачкој интелигенцији јесте ChatGPT, који се данас користи за учење, креативно писање, програмирање, пословну комуникацију и решавање свакодневних проблема. Посебно је популаран међу људима чији послови захтевају креативност и стално генерисање нових идеја.

Графички дизајнер и хонорарни дописник локалних новина из Немачке Никола Секулић каже да му вештачка интелигенција значајно олакшава рад.

„Имам два посла, бројне обавезе и мало слободног времена. Вештачка интелигенција ми је велики савезник, али не и замена за сопствени рад. Дешавало се да погреши. Једном сам је питао колико средњих школа има у Београду и добио нетачан одговор. Зато је важно проверити информације које добијете и јасно знати шта од оваквих алата можете да очекујете“, каже Секулић.

Он додаје да вештачка интелигенција није ограничена само на разговор са корисницима.

„Постоје системи који су специјализовани за генерисање слика на основу текстуалних описа, попут Midjourney, DALL·E и Stable Diffusion, док ChatGPT тренутно предњачи када је реч о конверзацији и свакодневној употреби.“

Иако се о вештачкој интелигенцији највише говори последњих неколико година, њени темељи постављени су много раније. Још 1950. године британски математичар Алан Туринг поставио је питање да ли машина може да мисли и предложио тест који је постао један од најзначајнијих концепата у овој области. Само годину дана касније Марвин Мински и Дин Едмондс конструисали су прву вештачку неуронску мрежу, инспирисани начином на који функционише људски мозак.

Формалним почетком развоја вештачке интелигенције сматра се конференција у Дартмуту 1956. године, када је група научника, на предлог Џона Макартија, овој области дала назив који је остао у употреби до данас – вештачка интелигенција.

Ипак, без обзира на то колико технологија напредује, она не може заменити људску способност критичког размишљања. Управо зато су образовање, медијска писменост и дигитална култура данас важнији него икада. Само човек који уме да чита, разуме, анализира и проверава информације биће у стању да вештачку интелигенцију користи као савезника, а не као замену за сопствено знање. У времену дигиталне револуције, највећа предност више није приступ информацијама – већ способност да их правилно разумемо и одговорно користимо.

Медијска писменост пред изазовима дигиталног новинарства

Развој интернета и дигиталних технологија у потпуности је променио начин на који настају, пласирају се и конзумирају информације. Интернет портали постали су примарни извор информисања за велики број грађана, док су брзина објављивања, мултимедијални садржаји и непосредна комуникација са публиком променили традиционалну улогу медија. Управо због тога медијска писменост данас више није само образовни појам, већ један од кључних предуслова за одговорно информисање и очување јавног интереса.

О значају ових тема разговарало се и на стручном скупу „Методологија унапређења новинарства на порталима и рад у онлајн медијима“, који је недавно одржан у Београду у организацији портала „Пето три 1941“ из Крагујевца. Новинари, медијски стручњаци и истраживачи указали су на професионалне, етичке и технолошке изазове са којима се редакције данас сусрећу.

Истраживања показују да се више од половине грађана Србије најчешће информише путем интернет портала, док су друштвене мреже други најзначајнији извор информација. Телевизија, радио и штампани медији постепено губе примат који су деценијама имали. Иако су дигитални медији омогућили бржи приступ информацијама и већу доступност садржаја, истовремено су донели и бројне изазове који захтевају развијену медијску писменост.

Један од највећих проблема савременог информисања јесу дезинформације, непроверене вести и сензационалистички, такозвани кликбејт наслови, чији је циљ привлачење пажње читалаца, а не истинито и одговорно информисање. Управо због тога публика све чешће проверава информације у више различитих извора, што показује да је поверење у медије све осетљивија категорија.

Како је истакла Слађана Остојић, краткорочна корист коју доноси већи број прегледа не може бити важнија од кредибилитета медија. Поверење публике гради се искључиво тачним, провереним и професионално обрађеним информацијама, док сензационализам и нетачни садржаји дугорочно урушавају углед редакција.

Поред одговорног извештавања, све већи значај добија и сарадња медија. Бобан Томић указао је да повезивање локалних и регионалних редакција омогућава бржу размену информација, рационалније коришћење ресурса и квалитетније извештавање о темама од значаја за јавност. Таква сарадња може се заснивати на мрежном моделу, у којем медији равноправно размењују садржаје и искуства, или на хијерархијском моделу, у којем једна редакција координише рад више партнерских медија. Без обзира на начин организације, темељ професионалног новинарства остају истинитост, одговорност, минимизирање штете и поштовање ауторства.

Посебно место на скупу заузела је тема локалног новинарства. Истраживање Лидије Мирков о стилским особеностима интернет портала „Цвет на Тиси“ из Зрењанина показало је да локални новинари поседују предност коју савремене технологије не могу заменити – добро познавање средине, њених проблема, језика и људи. Управо тај непосредан контакт са локалном заједницом омогућава стварање аутентичних и веродостојних медијских садржаја.

Неизоставна тема била је и све већа примена вештачке интелигенције у редакцијама. Данас генеративни системи могу да помогну у анализи великих количина података, припреми нацрта текстова, превођењу, сумирању информација и аутоматизацији рутинских садржаја, попут временске прогнозе, спортских резултата или берзанских извештаја. Захваљујући томе, новинари добијају више времена за истраживачки рад и сложеније теме.

Међутим, учесници скупа упозорили су да вештачка интелигенција не сме постати замена за новинарску професију. Иако може значајно да убрза рад, она није у стању да самостално процени друштвени значај информације, препозна контекст, постави кључна питања или преузме етичку одговорност за објављени садржај. Додатни изазови односе се на могућност алгоритамске пристрасности, нетачних информација, нарушавања ауторских права и недовољне транспарентности извора на основу којих модели функционишу.

Због тога је неопходно да редакције јасно означавају садржаје настале уз помоћ вештачке интелигенције, обезбеде људску контролу над објављеним текстовима и развијају јасне етичке стандарде за употребу ових технологија.

Закључак скупа био је да будућност новинарства не зависи искључиво од технолошког напретка, већ пре свега од медијске писмености – како новинара, тако и публике. Само грађани који умеју да критички читају медијске садржаје, препознају дезинформације и разумеју начин на који настају вести могу доносити информисане одлуке.

У времену када се информације шире брже него икада, а алгоритми све више утичу на оно што читамо и гледамо, медијска писменост постаје најважнији механизам заштите јавног интереса. Технологија може бити снажан савезник новинарства, али поверење јавности и даље почива на човеку – на његовом знању, критичком мишљењу, професионалној одговорности и доследном трагању за истином.

Текст је део пројекта „Медијска писменост за све генерације“ суфинансиран од стране Општине Лебане. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.