ВУЧЈЕ:ЗЕЛЕНА ОСМАТРАЧНИЦА ЈУГА …

Планина „Кукавица“ чува тајну о последњем српском властелину

Планина „Кукавица,“ по оцени стручњака је најшумовитија планина
Србије. Лоцирана је на крајњем југу Србије, северно од Врања и двадесетак киломатера удаљена
јужно од Лесковца. Кукавица припада венцу Родопских планина а њен највиши врх је „Влаина“ са
1442 метара надморске висине. Затим следе врхови Воловска чука (1207), Тумбе(1192) , Фурниште
(1372) и Буковска чука са 1186 метара надморске висине. Планински врхови ове зелене лепотице
су природна осматрачница за Јабланички и Пчињски управни округ и готово целу територију
Косова и Метохије.

Највећи историјски локалитет ове зелене оазе Поречја је „Скобаљићев град“, остаци
последњег средњевековног утврђења српског властелина Николе Скобаљића. Историја га памти
као часног српског властелина који је последњи пружио отпор моћним Османлијама и јуначки
изгубио живот, пред тоталним ропством Срба под Турцима а у време турског султана Мехмеда
Другог Освајача. Овај локалитет из рано-византијског периода крцат је раритетима из ранијих
римских насеобина, али и много више из каснијег периода турских освајача. „Скобаљић град“ је
за национално добро проглашен доста касно тек 1986 године.
Турци су младог српског властелина Николу Скобаљића, који је по предању живот скончао у 23
години живота, ухватили на превару уз обилну издају ближњих који су се за кесу дуката продали
освајачима, заробили и потом живог набили на колац…. Утврђење је убрзо пало под налетом
Османлија,а његова сестра и мајка одведене у цариградски харем робиња… Дуже време се
планинским врлетима чула кукњава мајки и сестара које су тражиле лешеве ближњих,те народ овој
планини надену име „Кукавица“…Упућени познаваоци света птица тврде да се птице Кикавице
највише у Србији гнезде баш у овој планини. Планину је кажу легенде након последњег боја
Николе Скобаљића населио повећи чопор вукова пристиглих са оближњих планина лесковачког
поречја, па отуда етимолошко порекло имена планинске реке „Вучјанка“ и његовог приобаља под
именом „Поречје“…
У непосредној близини „Скобаљићевог града“ налази се хотел „Влаина“, на историјски
познатом „Јасичком равништу“. На жалост он је затворен услед лоше изведене
приватизације…Своја окупљања на Јасичком равништу поред Скобаљићевих јунака неколико
векова касније имали су и Титови комунисти оснивањем Кукавичког партизанског одреда.
Нешто даље низ кањон бистре планинске реке Вучјанке у непосредној близини лесковачке
варошице Вучје налази се једна од најстаријих хидроелектрана у Србији из 1903.године. Историја
каже да су Лесковчани одмах после Ужичана на њиховој Ћетињи, добили хидроелектрану снаге
око десет мегавати, и да је град на Ветерници поред варошице Вучје у његовом саставу био први
град у Србији који је имао улично осветљење на струју. Овде су снимљени кадрови за филм и
серију „Било једном у Срији“,о „Српском Манчестеру“ (Лесквцу)у периоду између два светска
рата

Цео овај крај под именом „Поречје“,посредством истоименог комбината, бавио се
воћарством и виноградарством. А ракија у специјално дизајнираној амбалажи, била увек је изазов
за турсте да из овог краја понесу сувенир „за душу“. Али све је због лоше приватизације
друштвених предузећа отишло у заборав и хотел и пољопривредни комбинат…
На врху ове питоме планине Кукавица је „Планинарски дом“ стециште бројних планинара
и љубитеља природе, а одмах до њега је и Метеоролошки-противградни центар, са којег се
свакодневно прате временска збивања на подручју југа Србије.
Крајоликом котлине „Поречја“ преовладавају воћњаци и виногради. Гост у лесковачкој варошици
Вучје успут може посетити и храм Св.Јована у кањону Вучјанке , као и чувену православну
богомољу из 14 века, цркву Св. Петеке у селу Рудару. Ова црква располаже изузетно вредним
фрескама из средњег века, а саграђена је на темељима богомоље из раног хришћанства.
Сваке године, два пута годишње лесковачки виноградари и винари као и бројни овдашњи
боеми скупљају се у конаку цркве Св.Петке,старом 2,5 векова уз чувени „виноградски гулаш“,
и погачу, и оргинална лесковачка вина да се ту договоре и размене своја до тада стечена искуства у
подизању винограда и чувању вина.
Путник намерник у међувремену у овом крају може обићи и најстарији срспки текстилни
музеј у селу Стројковцу, а успут у самом Лесковцу и Народни музеј са врло богатим експонатима,
уз успутни одмор у неким од бројних ресторана, уз лесковачко вино и овдашње чувене
специјалитете са роштиља.

Извор/Тома Стевановић