Полно преносиве болести код тинејџера све већи здравствени и друштвени проблем
Полно преносиве болести код тинејџера представљају све већи здравствени и друштвени проблем у савременом друштву. Током адолесценције, млади пролазе кроз бројне физичке и психолошке промене, истражују сопствени идентитет, што често укључује и понашања која носе одређене ризике, укључујући и рани почетак сексуалних односа. Из тог разлога тинејџери спадају у групу становништва која је посебно изложена ризику од полно преносивих болести.
Полно преносиве болести (ППБ) су инфекције које се преносе углавном путем сексуалног контакта, било вагиналним, аналним или оралним путем. Најчешће полно преносиве болести међу младима су хламидијаза, гонореја, сифилис, трихомонијаза, инфекција хуманим папилома вирусом (ХПВ), као и генитални херпес. Већина ових инфекција може се успешно лечити ако се открије на време, али многе често пролазе без јасних симптома, што доводи до компликација као што су стерилитет, хроничне упале, проблеми током трудноће или повећан ризик за инфекцију ХИВ вирусом.
Према подацима Светске здравствене организације, сваког дана у свету се забележи више од милион нових инфекција полно преносивим болестима међу особама узраста од 15 до 49 година. Код младих између 14 и 19 година, посебно девојака, проценат заражених неком од полно преносивих инфекција у појединим земљама достиже и више од 20 одсто. Истраживања у Европи показују и забрињавајући пад употребе кондома међу тинејџерима: код дечака са око 70 на 61 одсто, а код девојака са 63 на 57 одсто у последњој деценији.
Разлози због којих су тинејџери под већим ризиком од полно преносивих болести су бројни. Биолошки фактори играју важну улогу, јер је слузница гениталних органа код девојака у адолесценцији тања и осетљивија, па лакше пропушта бактерије и вирусе. Поред тога, понашајни и социјални фактори такође утичу: чести сексуални односи без заштите, више партнера, недовољна информисаност, као и притисак вршњака. Многи млади избегавају лекарске прегледе због стида или страха, што додатно повећава ризик да инфекција остане непримећена. Недостатак адекватне сексуалне едукације у школама и табу теме у породици такође отежавају превенцију.
Последице нелечених полно преносивих болести могу бити озбиљне. Осим ризика од стерилитета и хроничних упала, неке инфекције, попут ХПВ-а, могу довести до појаве карцинома грлића материце. Поред физичких последица, постоје и психолошке као што су осећај кривице, срамоте или анксиозности, као и социјална стигма. На ширем нивоу, повећање броја полно преносивих инфекција оптерећује здравствени систем и доводи до већих трошкова лечења.
Превенција је кључ у борби против полно преносивих болести код младих. Најважније мере укључују редовну и правилну употребу кондома током сваког сексуалног односа, смањење броја партнера, као и редовно тестирање на полно преносиве инфекције. Вакцинација против ХПВ-а представља веома ефикасну меру заштите и препоручује се у адолесцентном узрасту. Подједнако је важно да млади имају приступ поузданим информацијама и здравственим услугама без страха од осуде. Отворен разговор са родитељима, лекарима или наставницима може значајно допринети развијању свести о значају сексуалног здравља.
Полно преносиве болести код тинејџера нису само медицински, већ и друштвени изазов. Због тога је неопходно да цело друштво, укључујући породицу, школе и здравствене институције, заједно ради на едукацији младих и стварању окружења у коме ће се сексуално здравље посматрати као природан и важан део одрастања, а не као тема о којој се ћути. Само тако је могуће смањити број инфекција и обезбедити здравију будућност младих генерација.
Пројекат „Сексуално и репродуктивно здравље младих у Србији – табу тема?“ реализује Портал Воз. Истоимени пројекат суфинансира Министарство информисања и телекомуникација Републике Србије.
